Culture Générale
 
AccueilAccueil  PortailPortail  CalendrierCalendrier  FAQFAQ  RechercherRechercher  MembresMembres  GroupesGroupes  S'enregistrerS'enregistrer  Connexion  
« Dans un monde où l'information est une arme et où elle constitue même le code de la vie, la rumeur agit comme un virus, le pire de tous car il détruit les défenses immunitaires de sa victime.  » Jacques Attali
Qui est en ligne ?
Il y a en tout 1 utilisateur en ligne :: 0 Enregistré, 0 Invisible et 1 Invité

Aucun

Le record du nombre d'utilisateurs en ligne est de 17 le Dim 29 Sep - 20:12
Derniers sujets
» Films gratuits ..
Jeu 14 Déc - 23:28 par Nadezda

» Tartinades !...........
Mar 12 Déc - 16:58 par Nadezda

» Terrines ...........
Lun 11 Déc - 20:44 par Nadezda

» Diego Gary...Jean Seberg
Dim 10 Déc - 22:09 par Nadezda

» M.Sh. Khaziev....
Sam 9 Déc - 6:02 par Nadezda

» Blog de peintres !
Ven 8 Déc - 8:21 par Nadezda

» Composition ...
Jeu 7 Déc - 11:10 par Nadezda

» Paula Modersohn Becker
Jeu 7 Déc - 11:07 par Nadezda

» Décoration ........
Mer 6 Déc - 13:42 par Nadezda

Rechercher
 
 

Résultats par :
 
Rechercher Recherche avancée
Décembre 2017
LunMarMerJeuVenSamDim
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031
CalendrierCalendrier
Statistiques
Nous avons 1 membre enregistré
L'utilisateur enregistré le plus récent est Nadezda

Nos membres ont posté un total de 3195 messages dans 1309 sujets
Statistiques

Concepteurs web

Partagez | 
 

 Nestajemo kao narod !

Voir le sujet précédent Voir le sujet suivant Aller en bas 
AuteurMessage
Nadezda
Admin


Messages : 3339
Date d'inscription : 28/12/2011
Localisation : Belgique

MessageSujet: Nestajemo kao narod !   Dim 7 Juil - 14:39




http://www.novosti.rs/

Nestajemo kao narod!


Radoje DRAGOVIĆ



Sve je više ispražnjenih sela i gradova, Srbija je na rubu demografske propasti, za desetak godina biće nas samo šest miliona. Prvi efekti podrške rađanju, ako se odmah preduzmu, tek 2050. godine


SRODNE VESTI

Trgovište: Od početka godine samo 14 brakova
Popis: U 85 mesta po deset stanovnika
Još malo pa
pod jednu šljivu
SRBIJA će 2030. godine imati tek nešto više od šest miliona stanovnika, od kojih će dve trećine živeti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekoliko gradova. Najveći broj sela van Vojvodine i doline Morave biće napušten. Prvi put nezaposlenost neće biti goruća tema, jer će nam nedostajati radna snaga. Zato će zdravstveni i socijalni fondovi da dožive kolaps, jer će biti gotovo dvostruko više starih nego mladih koji rade i stvaraju.


U ovom ili još mračnijem scenariju bliske budućnosti naći će se Srbija ukoliko i u godinama koje su pred nama budu nastavljeni negativni demografski trendovi. Sadašnja situacija je teška, ali najgore tek sledi. Stručnjaci procenjuju da ćemo već za dve decenije popiti prvi demografski šamar, koji će upaliti alarm u društvu. Sva je prilika da će tada već biti prekasno da se bilo šta promeni, posebno što svi parametri pokazuju da je stanje sve gore.

Popis stanovništva, statistika, demografska istraživanja i procene saglasni su u jednom - zbog negativnog prirodnog priraštaja stanovništvo Srbije svakog dana opadne za više od 80 stanovnika. Danas nas je za više od 311.139 manje nego 2002. godine. Prosečna starost stanovnika Srbije je 42,2 godine, a u pojedinim selima u istočnoj i južnoj Srbiji i preko 50 godina. Na mapi Republike je čak 1.458 naselja u kojima nije rođeno nijedno dete. U poslednjih deset godina u inostranstvo je otišlo da živi i radi 146.500 mahom visokoobrazovanih ljudi na vrhuncu reproduktivne zrelosti.

Sve ove brojke i slova jasno pokazuju da je Srbija na ivici demografskog sunovrata koji će svoje pravo lice pokazati već za dvadesetak godina. Iako su borba protiv bele kuge, stimulisanje rađanja i oživljavanje sela dežurne teme u javnosti, naročito pred izbore, pravi potezi još uvek izostaju. Borba za budućnost za sada se svodi samo na upozorenja statističara i besomučno birokratsko pisanje strategija, akcionih i drugih planova koji padaju u zaborav u prvoj nedelji po usvajanju.




Jednostavan odgovor na pitanje kako ublažiti demografsko propadanje Srbije, prema oceni stručnjaka, ne postoji. Populaciona politika koja bi zaustavila promaju koja sve jače duva među proređenim stanovništvom Republike mora da podrazumeva ozbiljan rad koji će građanima da osigura veći životni standard i bolje uslove života. To bi umanjilo migracije u inostranstvo, ali i ljudima u selima sa zaparloženim njivama i bez škola i ambulanti omogućilo ostanak i pristojan život.
Jedna od oprobanih mera koja je u svetu davala rezultate jeste stimulisanje rađanja dece. Ovaj model deo je borbe za natalitet koju u Rusiji sprovodi predsednik Vladimir Putin, i zahvaljujući kome je mimo svih očekivanja prvi put u novijoj istoriji izjadnačen broj rođenih i umrlih. On između ostalih podrazumeva pomoć države od 10.000 dolara za porodice sa više od dvoje dece.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
SVAKI DRUGI "DOĐOŠ"

DEMOGRAFI u Srbiji se slažu u jednom - bitka za sela već je izgubljena, sledi bitka za očuvanje gradova. Ovu tezu potkrepljuju i sporijim rastom gradova. Izuzetak donekle čine Beograd, Novi Sad i Niš u koje se sliva najveći broj došljaka. U Beogradu je tako na popisu stanovništva prebrojano čak oko 860.000 građana, u Novom Sadu 200.000 i Nišu oko 120.000. Zahvaljujući višegodišnjem trendu napuštanja mesta rođenja, tek svaki drugi stanovnik Republike živi u rodnom gradu.

Po broju autohtonog stanovništva izdvaja se opština Žagubica, gde je udeo "domorodaca" veći od 80 posto, a nju prate Kovačica, Sjenica, Novi Pazar, Malo Crniće, Žabari i Kosjerić, koje koje beleže oko 70 domaćih žitelja.

Po učešću doseljenog stanovništva, izdvajaju se opštine Petrovaradin sa 74 posto i Sremski Karlovci sa 61 posto, kao i beogradske opštine: Grocka, Barajevo, Palilula, Surčin i Novi Beograd gde više od polovine čine "dođoši".
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Istraživanja ekonomiste Gorana Nikolića pokazuju da bi ovakav model u Srbiji godišnje koštao oko 20 miliona evra. On kaže da bi država trebalo da napravi analizu potrebnog nivoa populacije, posle čega bi trebalo doneti odluku o konkretnim merama.
- Trend negativnog prirodnog priraštaja nije osobina samo Srbije, već je reč o opštem trendu u najvećem delu Evrope - podseća Nikolić. - Takvo kretanje populacije kod nas određuje niska stopa rađanja, ali i veliki odliv stanovništva ka inostranstvu. Između 10 i 20 posto žena u reproduktivnom periodu napustilo je Srbiju i decu rodilo u nekoj stranoj zemlji. Ukoliko se država tome jače ne suprotstavi vrlo brzo ćemo se suočiti sa manjkom radne snage što će otvoriti niz problema - funkcionisanje privrede, isplatu penzija, lečenje i izdržavanje velikog broja najstarijih...

Stručnjaci za stanovništvo slažu se u oceni da na kretanje broja stanovnika utiče niz faktora, a da je novac samo jedan od njih. Broj rađanja zavisi od razvijenosti naroda, stepena emancipacije žena, životnih uslova... Samo zahvaljujući snažnoj svesti o potrebi za preživljavanjem nacije usta iznad vode drže Irci ili Šveđani, koji imaju nulti prirodni priraštaj.

Ivan Marinković, iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, to potvrđuje i navodi da je iskustvo Francuske koja duže od veka sprovodi sistemske demografske mere pokazalo da broj rađanja može da se podigne za najviše desetak posto. Položaj Srbije, prema njegovim rečima, toliko je težak da bi beležili gubitak stanovništva čak i ako bi žene u godinama pred nama počele da rađaju i po petoro ili šestoro dece.

- Nerealno je očekivati da bilo kakvi populacioni potezi države drastično nadomeste manjak rađanja - ističe Marinković. - Novac u svakom slučaju nije dovoljan. Mere podrške su potrebne i nužne, ali moraju uporno i strpljivo da se sprovode decenijama. Stepen fertiliteta žena u Srbiji je 1,4, što garantuje crnu budućnost, jer je za prostu reprodukciju neophodno da bude skoro duplo veći.

Posebno zabrinjava podatak da se svake godine u našoj zemlji na svet dolazi sve manje živorođenih beba, a taj broj trenutno je pao ispod 70.000. Poređenja radi, tokom sedamdesetih premašivao je 100.000. Naš sagovornik podseća na to da od 1956. godine u Srbiji ne rađa dovoljno beba dovoljno za prostu reprodukciju - da bračni par ima najmanje dvoje dece. Račun koji je još tada napravljen došao je na naplatu 1991. godine, a glavni udar nam tek predstoji. Isto toliko vremena potrebno je i za oporavak.

- Ukoliko bi sada počeli da stimulišemo rađanje efekte bi mogli da vidimo tek 2050. godine. Ti procesi se odvijaju veoma sporo i rezultate postižu samo istrajni narodi. Ukoliko se politika kakva je trenutno na delu nastavi naše stanovništvo za tri decenije biti na nivou na kome je bilo pre Drugog svetskog rata.

Kao jedan od najkrupnijih razloga za lošu demografsku sliku Srbije uzimaju se migracije u inostranstvo, ali iz sela u gradove. Napuštanje mlade, reproduktivne populacije sela je ostavilo u rukama staraca. Da bi se u ruralna poručja vratio život potrebna je ozbiljna rešenost države.

- Populaciona politika u seoskim sredinama mora da bude sastavni deo ekonomske, agrarne, razvojne i kulturne politike - kaže sociolog Milovan Mitrović, iz Odbora za selo SANU. - Ona mora da napravi raskid sa dosadašnjom praksom koja je mlade ljude istiskivala iz sela i poljoprivrede. Zato je važno da se poboljša položaj ove privredne grane i da se mnogo više investira u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu seoskih područja. Uslov za bilo kakav napredak je i poboljšanje socijalnog osiguranja, ali i obrazovanje i prosvećivanja mladih poljoprivrednika.

ŠKOLE SA PET ĐAKA
UČIONICE i seoskih i gradskih škola sve su praznije. U klupama 536 malih, uglavnom seoskih škola, sedi tek nešto više od hiljadu đaka. A gotovo hiljadu škola, isturenih odeljenja, broji manje od deset učenika.

Najdrastičnije smanjenje broja dece beleži se u generaciji koja ovih dana upisuje srednje škole. Iz osnovne škole izašlo je gotovo 7.000 maturanata manje nego prošle godine. Upravo zbog sve manjeg broja dece, biće ugašeno oko 200 odeljenja uglavnom srednjih stručnih škola i poneke gimnazije.

Koliko se broj dece nezaustavljivo smanjuje pokazuju i podaci da je 1995/1996. godine u osnovnim i srednjim školama bilo 1.114.000 učenika, a danas ih je oko 900.000. Za 17 godina učionice su ostale bez 215.000 dece.

Zato se svake godine smanjuje i broj odeljenja, pa će i ove biti dece za 80 do 100 odeljenja manje, jer će prvi razred upisati tek 70.500 učenika. Pre samo tri godine bilo ih je 2.000 više.

Mereno procentima, od 2002. do 2010. godine upisano je 15,5 odsto manje osnovaca i 7,86 manje srednjoškolaca, a ugašeno skoro svako deseto odeljenje. (I. M.)
Revenir en haut Aller en bas
Voir le profil de l'utilisateur http://paprika.forumbelgique.com
 
Nestajemo kao narod !
Voir le sujet précédent Voir le sujet suivant Revenir en haut 
Page 1 sur 1

Permission de ce forum:Vous ne pouvez pas répondre aux sujets dans ce forum
Paprika :: Voyages :: Tourisme :: Zivot u Srbiji - Vivre en Serbie-
Sauter vers: